U kuhinji sam ukrašavala tortu koju moj suprug želi odnijeti u firmu kako bi počastio radnike na poslu, a sve to povodom njegovog rođendana... I tako se ja zanijela... Smješko miran u dnevnoj sobi... Ma to mi bijaše čudno... Ostavim završenu tortu u frižider i virnem u dnevnu sobu... Kad imam šta i vidjeti, Smješko fino svoju kreativnost pokazuje hemijskom olovkom crtajući po zidu. Objasnit ću tu situaciju drugi put, ako Bog da. Također ću reći mamama šta pomaže kod otklanjanja mrlja od olovke... Zvoni mobitel. Suprug zove s posla i kaže da spremim kofer. Idemo u Sarajevo! Direktorica ga pozvala na sastanak. Ja onako zatečena... Pa rekoh da Smjesko i ja ne idemo. Kaže, naravno da idete. Razmišljam o torti. Šta da uradim s njom. Fino je spakujem u kutije za kolače i ponesem. Dok smo kupile neke sitnice za put, završili s koferima, već je bilo dva sata poslije ponoći. Ustali smo u pet i taksijem se odvezli na Ataturkov aerodrom. Let Turkish-em je zaista odlično prošao. Za razliku od Pegasusa koji ima jako skučen prostor, s Turkish-em imaš sasvim dovoljno prostora pa i kad držiš dijete na krilu. Sarajevo, grade moj. :) Elhamdulillah!
Nema komentara:
Objavi komentar